Какав текст!! ❤️ У манастиру постоји монах који је у вријеме своје младости, као и многи тада, био фасциниран источном духовном традицијом и борилачким вјештинама. Када је почела перестројка, он и његови пријатељи су одлучили да оду на Тибет са циљем да постану будистички монаси. Од 1984. године када су тибетански монаси допустили приступ манастирима, али у одређеним квотама, почео је да долази велики број странаца. Однос према странцима у манастирима био је веома лош, због тога што је то ипак тибетанска национална духовност. Наш будући монах и његови пријатељи су били разочарани због тога што не могу добити оно за чим трагају – узвишено учење, духовне подвиге и молитве. Лоше расположење према странцима је трајало све док Тибетанци нису сазнали да пред њима стоје Руси.
Почели су међусобно разговарати и у разговору се зачула ријеч „Пересвет“. Постало је јасно и испоставило се да је име овог руског монаха записано у посебној књизи у којој су забиљежени њихови најважнији духовни догађаји. Побједа Пересвета је тамо забиљежена као догађај који је одступио од уобичајеног тока дешавања. Испоставило се да је Челубеј био не само њихов врхунски ратник и херој, него и тибетански монах који није само познавао борилачке вјештине Тибета, него је савладао и древну праксу борилачке магије Бон-по. Као резултат тога он је достигао врхунац просвећености и стекао статус „бесмртан“. Фаза „Бон-по“ се може превести као „школа борбе чаробних ријечи“ која је једна врста борбене умјетности у којој се ефикасност борца бескрајно повећава, јер се ријечима у помоћ призивају друге силе – демони. Као резултат тога особа призива „силу звјери“ или другим ријечима претвара се у једну цјелину са демоном и самим тим постаје нека врста демона натприродне снаге. Цијена за ову услугу јесте вјечно припајање душе силама таме.
Вјеровало се да је такав ратник – монах практично непобједив. Овакви ратници у војсци Тибета су били права рјеткост. Због тога је Челебеј изабран да се као увод у битку Татара са Русима обрачуна са њиховим војником Пересветом и тако морално сломи Русе. На Васенцовој слици су приказана два ратника у оклопу, што искривљује право значење догађаја. Павел Риженко, описујући овај догађај, пише да је Пересвет отишао у борбу без оклопа, у хаљинама руског монаха, са шлемом на глави и копљем у руци. После судара са Челебејом задобио је тешку рану којој је подлегао. Али ипак, био је убијен и „бесмртни“. Ово је изазвало потпуну забуну у татарској војсци јер се, буквално речено, пред њиховим очима збило нешто што не може бити, није логично и тресе темеље закона паганског свијета. До данас, службеници духова таме и мајстори борилачких вјештина имају на уму чињеницу да постоје неки Руси који имају „свога Бога“, чија је моћ несаломива. Овај „руски Бог“ је већи од свих њихових, а његови ратници су непобједиви.
Епископ Митрофан (Бадањин)
